Предшколско дете има потребу и право да буде оно што јесте, да расте и да се развија. Дете је вредност само по себи, носи позитивне развојне потенцијале и само је чинилац сопственог развоја, социјализације и васпитања. Пресудну улогу у развоју детета има социјална интеракција која се испољава у сарадњи, кроз заједничке активности, комплементарно деловање, опозицију, конфликте и партнерство.

Предшколско васпитање је формативни процес којим се на узрастима од рођења детета до његовог поласка у школу буде и актуализују његови психички потенцијали, подстичу и усмеравају позитивне тенденције које се испоље у развоју, задовољавају дечје потребе као сталан извор развојних могућности за постизање све виших нивоа у способностима, проширење и усавршавање искуства, изграђивање вољно-карактерних особина и ставова, оплемењивање емоција и мењање понашања детета, односно, оформљење и развијање позитивних својстава личности.

Образовање је сегмент васпитног процеса којим се подстичу и усмеравају све врсте дечјих сазнајних активности којима се стиче, усавршава, уобличава и проширује искуство деце и преносе им одабрана сазнања која је човечанство током свога развоја прикупило и структуирало у областима науке, технике, рада производње, уметности и друштвених односа.Њиме се задовољава основна дечја потреба за интеракцију и успешно укључивање у своју околину,што је условљено изграђивањем,увежбаваљњем и унапређивањем одговарајућих физичких, сазнајних, афектних и социјалних способности потребних за сналажење и деловање у њој.

Предшколско васпитање и образовање треба посматрати као део ширег процеса васпитања и образовања намењеног свим узрастима, у оквиру свих мера које се подразумевају за побољшање живота и рада у породици, локалној и друштвеној средини и читавој друштвеној заједници, а које подразумевају и уважавање основних права све деце за васпитање и образовање, здравствену заштиту и социјалну равноправност, заснованих на принципима Конвенције и правима детета УН.

ПРОГРАМ РАДА СА ДЕЦОМ

ЦИЉЕВИ И ЗАДАЦИ УСТАНОВЕ

Основни циљ предшколских установа је друштвена помоћ у збрињавању деце за време радног авгажовања њихових родитеља, а задовољавање те потребе чини социјалну функцију установе. С друге стране задовољавање развојних потреба деце, у које спадају потребе за социјализацијом, васпитањем и образовањем, које се остварују програмираним садржајима васпитно-образовног карактера, јесу васпитно-образовна функција предшколских установа. Поред ове две функције предшколске установе остварују превентивну здравствену функцију јер боравак мале деце у предшколској установи носи и неке факторе ризика који могу штетно деловати на њихов психофизички и социјални развој. Све три наведеве функције предшколских установа чине суштину њихове делатности, остварују се истовремено и треба их посматрати у јединству, међусобној повезаности и условљености.

ОБЛИЦИ РАДА СА ДЕЦОМ

У току године реализује се:

• Целодневни боравак деце(од 1 до 6,5 година)
• Припремни предшколски програм
• Посебни програми

 

ПРОГРАМ ЦЕЛОДНЕВНОГ БОРАВКА

Целодневни боравак је облик васпитно-образовног рада намењен деци од прве године до поласка у школу остварује се у 2 објекта (објектима „Сунце“ и „Чаролија“), рад је организован у две смене. Програм целодневног боравка реализују медицинске сестре-васпитачи (рад са децом до 3 године) и васпитачи (рад са децом од 3 године до поласка у школу). Програмска орјентација овог облика обезбеђује правилан психо-физички развој, социјалну сигурност, васпитање, образовање и превентивну здраствену заштиту. Васпитни рад и нега деце узраста до 3 године остварује се у оквиру програмираних активности (моторних, сензорно-перцептивних, ритмичко-музичких, графичко-ликовних, интелектуалних и језичких), социјално емоционалних односа и неге деце.

ПРОГРАМ НЕГЕ И ВАСПИТАЊА ДЕЦЕ УЗРАСТА ДО 3 ГОДИНЕ

Нега и васпитни рад са децом узраста до три године одвија се према Правилнику о општим основама предшколског програма, Основама програма неге и васпитања деце узраста до три године и Предшколском програму Установе.

Нега деце јасленог узраста неодвојива је од процеса васпитања, а подразумева одржавање хигијене, задовољење потребе за сном, исхраном, боравком на свежем ваздуху.

За одржавање неге у колективу посебно је значајно обезбедити лични прибор-чешаљ за косу, марамице, папирни убруси, ноша, постељина…

Нега подразумева и превентивну-здравстену заштиту деце којој се посвећује посебна пажња. Сестре-васпитачи заједно са медицинском сестром за превентивно-здравствену заштиту, систематски прате и сагледавају све факторе који штете или угрожавају дечје здравље. Сва деца која полазе у вртић доносе потврду од лекара да су здрава. Здравствено стање се прати свакодневно, а раст и развој контролише периодично о чему се води евиденција.

Задатак медицинских сестара је стална сарадња са родитељима у поступцима и мерама за очување и заштиту здравља деце.

Основни циљ васпитног рада са децом овог узраста је стварање повољне васпитне средине у којој ће дете стицати искуства по свом сопственом програму. Организованим системом садржаја и метода дете ће искуства преводити у сазнања, откриваљем себе и своје околине коју ће мењати у складу са својим могућностима.

Основни задатак васпитног рада је да чува, подстиче и оплемењује спонтане изразе понашања детета у односу на околину. У раду се мора поштовати индивидуалност детета у откривању себе и света који га окружује.

Посебни задаци реализују се кроз три основне области развоја:

•физичко-сензорни развој (очување физичког здравља деце, подстицање развоја покрета, овладавање моториком, подстицање целовитог сензорног и моторног развоја, развијање навика)
•емоционално социјални развој (неговање отворености детета за доживљаје, пружање помоћи у стицању самосталности, подстицање поверења у сопствене способности, помагање детету у усвајању основних моралних вредности, као и подстицање задовољства и радости код детета)
•сазнајни развој(подстицање и неговање природне радозналости детета у односу на свет који нас окружује, неговање осетљивости за утиске као мотиве за постављање питања, подстицање и богаћење дечјег говора као средства комуникације и стицања знања, подстицање развоја сензомототних и перцептивних способности, стварање повољних услова за формирање почетних сазнајних појмова кроз практичне активности).

У раду се поштују основна начела васпитања деце изражена кроз:

• стручну и хуману негу
• васпитни рад
• доследно поштовање индивидуалних разлика у свим фазама рада
• ритам живљења деце у установи
• адаптација на живот у установи
• сарадња са породицом

Рад са децом одвија се путем активности и игара за рани развој, са садржајима који подстичу негу, развој чулне активности и опажања, социјално-емоционалне односе, игру,моторичке активности, ликовне активности и игре драматизације. Сестре-васпитачи у планирању свог рада у групи имају у виду карактеристике развоја деце узраста до 18 месеци, од 18 до 24 месеца и од 24 до 36 месеци. Групе се формирају у складу са законском регулативом, потребама родитеља и деце.

ПРОГРАМ ВАСПИТНО-ОБРАЗОВНОГ РАДА СА ДЕЦОМ УЗРАСТА
ОД 3 ГОДИНЕ ДО ПОЛАСКА У ПРИПРЕМНИ ПРЕДШКОЛСКИ ПРОГРАМ

Васпитање и образовање деце узраста од 3 године до поласка у ППП, темељи се на Правилнику општим основама предшколског васпитања и образовања и Предшколском програму Установе. Оно је наставак и допуна породичном васпитању и као такво је отворено за родитеље, њихове утицаје, идеје, потребе и непосредно учешће.

Рад са децом овог узраста одвија се према Моделу А и Моделу Б, у зависности опредељења васпитача и тимова васпитача на нивоу објекта.

У Моделу А васпитач је окосница васпитног програма, као креатор и истраживач сопствене праксе. Задатак васпитача је да на основу интересовања деце дневно планира већи број садржаја и активности и пружи деци могућност избора. Рад са децом организује се према дечјим потребама и интересовањима. Могући центри интересовања су: центар улога, центар језичке културе, грађевински центар, музички центар, манипулативни центар, конструкторски центар, центар уметности и центар играоница-физичко васпитање. Центри интересовања се опремају у зависности од избора теме.

У Моделу Б структуру програмске основе васпитно-образовног рада чине:

• физички развој (телесне, перцептивне и здравствено-хигијенске активнисти)
• социо-емоционални и духовни развој (друштвене, активне и еколошке активности)
• конгитивни развој (откривачке, логичке, радне и саобраћајне активности)
• развој комуникације и стваралаштва (говорне, драмске, ликовне, музичке и плесне активности).

У планирању рада са децом заступљена је комбинација свих поменутих активности, са основним циљем да се обезбеди развој укупних потенцијала детета, напредовање у сваком од његових аспеката и квалитетно усавршавање оних домена које је већ усвојио.

Оперативни задаци и садржаји непосредног васпитно-образовног рада са децом у свим програмским целинама, детаљно су разграђени у Предшколском програма Установе.

ПРИПРЕМНИ ПРЕДШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ДЕЦУ УЗРАСТА ОД 5,5 ДО 6,5 ГОДИНА

Васпитно-образовни рад у години пред полазак у школу је део обавезног деветогодишњег васпитања и образовања. Припремни предшколски програм заснива се на Правилнику о општим основама предшколског програма. Припремни предшколски програм представља спону предшколског и школског образовања и васпитања.

Припремни предшколски програм поред наведене има и следеће функције:
•обезбеђивање квалитетне васпитно-образовне средине, која уважава права детета, поштује његове особености и потребе и подстиче његов укупан психофизички развој
•обезбеђивање услова за проширивање и сређивање социјалног и сазнајног искуства чиме се ублажавају социјално-културне разлике и осигурава донекле подједнак старт за полазак у школу
•унапређиње васпитне функције породице (допуна је породичном васпитању)

Припремни предшколски програм у ПУ „Сунце“ и издвојеном одељењу у Мердару остварује се у периоду од септембра до јуна, у складу са календаром рада основних школа за текућу годину, кроз целодневни боравак деце и четвороипо часовни програм рада са децом у седишту Установе и на сеоском подручју.

Програм припреме деце за школу, као систем активности и садржаја, посебних методичких поступака којима се постиже интелектуална, социјална, емоционална и мотивациона готовост за оно што их очекује у школи, уз подстицање радозналости и интересовања за школски начин учења, остварује се кроз Модел А и Модел Б припремног предшколског програма (у зависности од опредељења васпитача) развијеним у Предшколском програму Установе.

ПРОГРАМ ПРЕВЕНТИВНО-ЗДРАВСТВЕНЕ ЗАШТИТЕ

Предшколска установа у складу са програмом превентивно-здравствене заштите планира мере и активности које су у сарадњи са Здравственим центром и Заводом за јавно здравље спроводе у циљу очувања здравља деце у колективу.

Активности обухватају:

• стварање оптималних хигијенских услова у средини где деца бораве (одржавање опште чистоће радних соба, санитарних чворова, гардероба, инвентара и играчака, оптимална температура, влажност ваздуха, проветреност и осветљеност просторија, дезинфекција и дератизација простора)
• посебна пажња се посвећује хигијенском одржавању дистрибутивне кухиње (хигијенска дистрибуција хране, свакодневно прање и дезинфекција возила за превоз хране, хигијенско одржавање посуђа и инвентара, кухињско особље биће благовремено санитарно прегледано…)
• редовно месечно узимање брисева, како са руку запослених, тако и са радних површина, подова, играчака и осталог
• спровођење правилног ритма дневних активности и исхране у току радног времена, поштујући физиолошке потребе децембар спречавање настанка и ширења заразних болести врши се путем општих мера унапређења здравља, обавезним систематским прегледом деце у целодневном боравку, издвајањем оволелих и упућивање надлежном лекару, спровођењем хигијенско-епидемиолошких мера
• ангажовање у набавци средстава за дезинфекцију санитетског матерјала за оба вртића
• редовна дезинсекција и дератизација целокупног простора
• поправка намештаја и фиксирање свих ормана
• редовно поправљање прозора и врата и њихово одржавање
• спровођење здравствено-образовног рада са децом и родитељима (родитељски састанци, пано…)
• сарадња са Домом здравља Куршумлија
• обавезан педијатријски преглед деце пре уписа у вртић. Ванредне микробиолошке анализе (брис грла, носа и перијални брис) ради Завода за јавно здравље по епидемиолошкој индикацији
• сарадња са породицом, сарадња са васпитачима, медицинским сестрама
• рад на прописаној документацији (вођење здравственог картона, листе о кретању раста и развоја деце, књига евиденције, књига дезинфекције…)

ПРОГРАМ ИСХРАНА ДЕЦЕ

Правилна исхрана је темељ развоја сваког појединца, али и друштва. Квалитет нутритивног уноса утиче на раст и развој организма и на његов нутритивни здравствени статус.
Утицај правилне исхране током детињства и адолесценције веома је значајан за здравствено стање у касним фазама живота, што све више потврђују научна истраживања. Развој прехрамбене и технологије као и савремени начин живота, довели су до промене навика у исхрани појединца, појединих друштвених група, али и друштва у целини. Воћне ужине, као и млечне порције, замењене су кондиторским и пециварским производима, који садрже велике количине транс масти, брзо ресорбујућих шећера, што све заједно доводи до повећања гојазности кардиоваскуларних обољења, зубног каријеса, дијабетеса. Поред повећања енергетске густине оброка све више је присутна смањена физичка активност деце, која је такође битан фактор у очивању доброг психифизичког стања организма.

Основни принципи правилне исхране:

• Биланс енергије – успостављање равнотеже између стварно потрошене енергије и енергије унете храном .
• Биланс макро-нутрицијената – подразумева одређивање правилног односа између угљених- хидрата, беланчевина и масти (1грам масти даје 9 кЦал, 1грам угљених-хидрата 4кЦал, 1грам беланчевина 4кЦал).
• Биланс минерала и витамина – осигурава унос неорганских супсанци и биокатализатора у довољним количинама, омогућавајући несметано обављање метаболичких процеса.
• Биланс течности је важан јер се сви метаболички процеси одвијају у води.

Исхрана у предшколским установама је регулисана законом, нутритивно је избалансирана и уравнотежена. Родитељи се информишу о јеловнику преко паноа који се налази у вртићу.
Једногодишње дете треба да има три главна оброка (доручак, ручак и вечеру) и два међуоброка. Дете узраста од 1 до 3 године у току целодневног боравка у вртићу треба да унесе 900 кЦал, а дете узраста од 3 до 7 година треба да унесе 1200 кЦал. Занимљиви разговори могу бити подстицајни за узимање хране. Модел понашања који деца прихватају је управо онај који им одрасли намећу, зато дете не треба никада питати шта жели да једе. Његов јеловник треба унапред испланирати и тога се придржавати. Исхрана деце у вртићима треба да буде тако планирана, организована и реализована да у току дана обезведи деци око 75% свих нутритивних потреба.
Удео хранљивих састојака израженим у процесима треба да износи:

• Беланчевине 10-15% дневних енергетских потреба
• Укупне масти 30%
• Угљени хидрати 55%